Redovan ginekološki pregled bi trebao da postane navika svake žene koja vodi računa o sebi. Poseta ginekologu bar jednom godišnje je od veoma bitnog značaja jer se tako na vreme mogu uočiti čak i najmanje promene koje ukazuju na neko oboljenje. Ultrazvučni pregled je je jednostavna, bezbedna i klinički važna metoda i može se ponavljati koliko god puta je to potrebno a da to ni na koji način ne ugrozi pacijentkinju.  Ginekološki ultrazvuk može se vršiti na dva načina: transabdominalno (preko stomaka) ili transvaginalno (vaginalnim putem). Transvaginalni ultrazvuk daje mnogo jasniju sliku jer je sonda mnogo bliža organima koji se pregledaju.

Kolposkopija je pregled grlića materice i vagine pod specijalnim mikroskopom (kolposkopom). Ovakav način pregleda (pod uveličanjem) omogućava ginekologu da mnogo jasnije analizira površinu grlića materice i zidove vagine i uoči eventualne sumnjive promene (ranice). Neposredno pred kolposkopski pregled obavezno se radi PAPA test (Papa bris je bezbolni test) (ove dve metode se idealno dopunjuju).

Pregledi vaginalnog sekreta, odnosno vaginalni bris, predstavlja jednostavnu i bezbolnu metodu ispitivanja sekreta pokupljenog iz vagine (sa prednje i zadnje usne, kao i kanala grlića materice). Na osnovu uzetog uzorka, pravi se citološki razmaz, koji dalje fiksira na mikroskopskoj pločici. Takođe se boji specijalnim bojama. Nakon bojenja, vrši se mikroskopska analiza morfoloških osobina sekreta, kao i ćelija u njemu. Na osnovu ovih analiza mogu se otkriti znaci zapaljenja vagine, potom grlića materice, kao i uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i dr.

Cervikalni brisevi - Uz pomoć ovog pregleda utvrđuje se prisutnost patogenih organizama kao što su bakterije, gljivice i dr. Postupak podrazumeva da ginekolog pod instrumentom ( spekulumom) ima direktan i jasan uvid i pristup grliću materice. U zavisnosti od nalaza pregleda, potom sterilnim štapićem ( sa vatom na vrhu) uzima bris cervikalne sluzi sa samog cerviksa.

KKS - Uzimanje uzoraka krvi najbolje je raditi u jutarnjim časovima, nakon noćnog gladovanja 8 do 12 časova od poslednjeg obroka (voda se sme konzumirati).

Dan pre odlaska u laboratoriju bi trebalo izbegavati:

• jaku, masnu hranu i alkohol (ne uzimati jaja, masno meso, beli hleb, masnoće, slatkiše, mleko i mlečne proizvode, itd…) jer hrana može dovesti do povećanja glukoze, holesterola, triglicerida, proteina, vitamina, fosfata, itd…
• jači fizički napor, zato što povećana fizička aktivnost može znatno povećati aktivnost pojedinih enzima (AST, LDH, CK) i nivo kalijuma.
• Potrebno je i izbegavati sve lekove pre uzimanja uzoraka osim onih koje je lekar odredio kao obavezne. Preparati gvožđa, hormonska terapija, diuretici, analgetici i dr. mogu uticati na rezultat